Посљедње вијести
Тема овогодишњег самита била је „Здраве јавне финансије - кључни предуслов за привредног раста и изградње модерне тржишне привреде у условима продужене геополитичке неизвјесности.
Министар Тегелтија истакао је у свом обраћању специфичности БиХ када је у питању фискална политика и подијељене надлежности између ентитета и институцја на нивоу БиХ.
„Када је у питању јавни дуг онда треба знати да се углавном задужују ентитети. БиХ нема проблем са јавним дугом, који је испод 35 одсто БДП-а. Највећи проблем је приступ међународним тржиштима јер је већина земаља региона први пут изашла на тржиште уз гаранцију Свјетске банке, док на нивоу БиХ није било сагласности око овог пројекта“, рекао је министар Тегелтија.
Министар Тегелтија напоменуо је да је за разлику од других држава БиХ одржала исти ниво акциза и јединствену стопу ПДВ-а у вријеме енергетске кризе,„Струка је првенствено била против тога и показало се с правом јер имамо најјефтиније нафтне деривате у регији“, нагалсио је министар Тегелтија.
Према оцјени министра Тегелтије, економски раст у БиХ највише генерише раст инвестиција у областима инфраструктуре и енерегетике.Током дискусије истакнуто је да ће високе каматне стопе негативно утицати на јавни сектор што је проблем цијеле регије.
На Самиту министара финансија и гувернера банака региона учествовали су, између осталих, министар финансија Црне Горе Александар Дамјановић те шеф канцеларије ММФ-а за Западни Балкан Стефани Верена Ебл.
Посљедње вијести